Аутори презентације:
Mарија Стојановић, психолог
Милена Митић, педагог
Јелена Блажевић-Богдановић, логопед
ПСИХОЛОШКА ПОДРШКА
ПСИХОЛОШКА ПОДРШКА
ДЕТЕТУ У ВРЕМЕНУ
ДЕТЕТУ У ВРЕМЕНУ
ВАНРЕДНОГ СТАЊА
ВАНРЕДНОГ СТАЊА
КАКО ДА СЕ ИЗБОРИ СА
КАКО ДА СЕ ИЗБОРИ СА
БРИГОМ И СТРАХОВИМА
БРИГОМ И СТРАХОВИМА
Предшколска установа
„Мајски цвет“
Велико Градиште
Ситуација у којој се
налазимо…
Епидемиолошка ситуација у којој се тренутно налазимо и
са којом се читав свет суочава код великог броја људи
изазива осећај стрепње, повишене анксиозности, страха,
беспомоћности.
Самим тим што деца не иду у вртић и што су изласци из
куће сведени на минимум и деци је јасно да се нешто
несвакидашње дешава.
Једна од основних родитељских функција јесте брига и
заштита деце. Различите информације до којих долазимо
путем медија, хтели ми то или не, долазе и до деце.
Стога, осим од излагања ризичним контактима потребно
је заштитити их и од прекомерног страха и бриге.
Сви ми имамо различит праг толеранције и осетљивост на
утицај спољашњих догађаја и околности, посебно у вези оних
које не можемо да контролишемо.
Ипак, треба имати на уму да
забринути родитељи могу
невољно да изазивају анксиозно
понашање и код своје деце.
Како су одрасли изложени великом степену одговорности за
себе, а посебно за своју децу, осећај забринутости је
нормално стање у тренутним околностима.
Анксиозност је базични људски доживљај и саставни је део
развоја и одрастања сваког детета. То је адаптивни одговор
који упозорава дете да треба да преузме неке мере опреза,
односно избегне неки ризик.
Анксиозност подразумева акутно наступање страха и сталну
лебдећу напетост, те су страхови и анксиозност испреплетани.
Међутим, за једне, анксиозне
епизоде су благе и пролазне, док су
код других страхови озбиљнији, јачи
и дуже се одржавају.
Како можете знати да ли Ваше дете показује
анксиозно понашање?
1. Неконтролисан бес и љутња
Када дете уобичајене догађаје и ситуације, као што
су забране, постављање граница, изазове… опажа
као изузетно стресне, јавља се јак отпор на који
дете постаје љуто, бесно и без начина да
искомуницира због чега се тако осећа.
2. Тешкоће при спавању
Код деце се најчешће анксиозност одражава на сан.
Деца која су изложена великом стресу, имају
проблем да заспе или да спавају у континуитету.
Како можете знати да ли Ваше дете показује
анксиозно понашање?
3. Пркос
У немогућности да комуницирамо шта се заиста
дешава, најчешће интерпретирамо дечији пркос и
инат као мањак дисциплине уместо да покушамо да
уочимо и успоставимо ред у ситуацијама због којих
се деца осећају беспомоћно.
4. Безразложна хистерија
Када дете које је иначе сталожено, покаже
неуобичајено понашање у виду хистерије, најчешће
је узрок нагомилан стрес и нагомилавање
непријатних осећања. У тим ситуацијама, дете често
не може лако да се смири, јер је потребно да избаци
из себе непријатна осећања.
Како можете знати да ли Ваше дете показује
анксиозно понашање?
5. Тешко се концентрише
Тешкоћа при концентрисању на активности и
често прелажење са активности на активност
је одраз окупираности детета својим мислима
и утисцима, што се осликава у смањеном
обраћању пажње на догађаје око себе.
6. Избегавање
Када дете избегава одређене особе, места
или ситуације, често може да указује на то да
се у позадини крије неки дубљи узрок
понашања, који би требало истражити.
КАКО ПОМОЋИ?
Како помоћи?
Један од начина да помогнете детету да открије своје
страхове, уколико му је тешко да их само искаже речима, је
да му причате о својим страховима и да претпостављате,
најшире могуће, шта би могли да буду проблеми са којима се
оно суочава. На основу реакције детета, погледа и
заинтересованости док причамо о различитим потенцијалним
проблемима можемо да видимо да ли смо на добром путу да
откријемо шта конкретно код детета изазива страх.
Како помоћи?
Зато никада не треба отписивати дечије страхове и
умањивати њихов значај за дете. Реченице „Нема
разлога да се плашиш“ или „Ти си велики дечак“ детету
ништа не значе. Оно неће бити утешено ни охрабрено
тим реченицама, већ ће само осетити стид.
Важно је да родитељи знају да су
дететови страхови њему стварни, да
оно перципира реалност другачије
од одраслих људи.
Објасните детету тренутну ситуацију на што
разумљивији начин
Немојте полазити од тога да дете не разуме шта се
дешава, да не треба да га оптерећујете и да треба
да га заштитите од било каквих информација.
Деца и од 3-4 године могу да наслуте да нешто није
у реду, као и да препознају ваша осећања – тугу,
страх, забринутост, потиштеност.
Стога, пружите им праве информације и
прилагодите их њиховом узрасту – што су деца
мања, то више сликовитих метафора треба
користити (можете и цртати) како бисте им
објаснили шта су вируси, како се преносе, шта
изазивају у телу.
Питајте их како се осећају.
Објасните им зашто је тренутно
изолација неопходна
С обзиром на то да је и пролеће на прагу, свима нам
изолација тешко пада. Међутим, лакше ћемо је поднети када
је схватимо и прихватимо као део самодисциплине, емпатије
и одговорности према старијим особама.
Тако и детету објасните да оно не спада у категорију која је
животно угрожена, да ће, и ако се разболи кроз то проћи као
и кроз претходне прехладе, али и да не знајући може да
буде носилац вируса који даље може пренети бакама и
декама, а који код њих може створити озбиљније
здравствене проблеме.
Одржавање рутине
Трудите се да мотивишете дете да што више одржава
своју постојећу рутину да устаје ујутру као да иде у
вртић, спава у време у коме је спавало у вртићу...
Такође, добро је да одржава и физичку активност – ако
не можете да одете у шетњу на коју је дете навикло,
пронађите предлоге вежби које можете да радите у
кући или у дворишту.
Омогућите му да одржава контакте са другарима, као и
са свим члановима породице који не живе са вама
путем видео позива.
Такође је значајно и уколико сте разведени да
омогућите детету да одржава контакт са другим
родитељем, макар на овај начин.
Ограничите излагање
информацијама из медија
Уколико приметите да дете постаје јако узнемирено док
гледа вести или чита чланке о тренутној ситуацији,
ограничите време које проводи излажући се истим.
Најбоље би било да, рецимо, само једном до два пута
дневно сви заједно гледате званичне вести и
саопштења, затим да заједно прокоментаришете
добијене информације и дате образложења детету за
оно што га брине.
Такође, трудите се да корона вирус не буде једина
тема о којој ћете разговарати
Ставите детету до знања да
ви бринете о њему
Да би дете осећало сигурност, потребно је
градити и такву атмосферу. Оно треба да
зна да је заштићено и да само треба да
буде дете чија је обавеза да поштује опште
препоруке о хигијени и остајању код куће.
Управљајте својом анксиозношћу и
паником на адекватан начин
Паника се преноси и већом брзином него сам
вирус, и сама деца је лако ,,упијају’’.
Трудите се да пред дететом избегавате, на
пример, причу о томе како су рафови у
продавницама празни, како нисте обезбедили
довољно залиха, да немате довољно
уштеђевине да све набавите и слично.
Будите добар модел свом
детету
И сами се придржавајте свих упутстава и будите одговорни
према себи и свом окружењу.
Када предузимате одређене активности у том смислу, добро
је да их и вербално образложите. На пример: ,,Сада ћу
напрскати све браве у кући средством за дезинфекцију зато
што их сви додирујемо, а вирус се најлакше преноси преко
руку. Зато је важно и да често перемо руке.’’
Заједничке активности
Трудите се да на што квалитетнији начин искористите заједничко време
које сада имате на располагању – сви ћете се боље осећати.
Испуните га друштвеним играма, филмовима и серијама које већ дуго
желите да одгледате, али нисте имали времена, читајте детету њиге и
причајте о њима, обављајте заједно кућне послове чишћење, кување,
уређивање дворишта, заливање цвећа.
Наравно, можете и у породичну шетњу у време када је то дозвољено (без
блиских контаката са другим људима!).
У непредвидивом времену и тренутним
околностима, једно је ипак сигурно, када
свом детету пружате љубав и разумевање,
не можете погрешити.
УВЕК УЗ ВАС,
СТРУЧНА СЛУЖБА
ВРТИЋА
’’МАЈСКИ ЦВЕТ’’