Priča o projektu: “Letimo”

Priča o projketu ,,Letimo”

Vaspitač: Mirjana Gajić

Vaspitno-obrazovna grupa: Mešovita 3-6 godina

Dečji vrtić: ,,Pčelica” Kurjače

PU ,,Majski Cvet” Veliko Gradište

Projekat ,,Letimo “ razvijan je sa decom u periodu od 23.09.2024. do

16.12.2024. godine.

 

 

 

Povod za početak projekta bio je dečak V.M. koji jdnog jutra u vrtić

donosi igračku koja leti. Igračka privlači pažnju deci uz veliku

želju da odmah isprobamo kako ona radi. Uključili smo je i ona je

počela da leti svuda po sobi. Deca su bila oduševljena, pratila su je pogledom i pokušavala da je dohvate.

 

 

 

 

 

 

 

 

Nađa: ,,Leti visoko.” Jana: ,,Leti kao avion.” David: ,,Leti kao

muva.”

Kao provokaciju deci nudim balone i frizbi. Deca su balone

bacala u vis, dobacivala se njima i konstatovala da i baloni mogu

da lete. Kako bi istražili da li i frizbi može da leti izašli smo

napolje na teren i bacili i frizbi u vis. Deca su želela da svako

od njih proba da baci frizbi da leti. Savetovali su jedni druge

kako treba da se baci i posmatrali ko će višlje da baci i čiji ćeduže da leti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Đina: ,,Moraš da baciš što jače, onda će visoko da leti.”

Jana: ,,Leti do neba, skoro do aviona.”

Naš kutak za osamnjivanje obogatili smo balonima tako što smo na

ulaz zakačili balone da vise tako da su deca svakog dana imala

priliku da se igraju sa njima i da ih bacaju u vis da lete. Frizbi

smo takođe smestili na dostupno mesto, kod igračaka koje

koristimo napolju te su deca mogla, svaki put kad krenemo napolje,

da ga ponesu sa sobom.

 

 

 

 

 

 

 

Zajedno sa decom širim ovu temu tako što ih pitam da mi kažu šta

sve leti. Dečiji odgovori: avion, raketa, balon, leptir, pčela,

vatromet, muva, helikopter itd.

 

 

 

 

 

 

 

 

Roditeljima smo uputili pozivno pismo u kome smo ih obavestili o

temi kojoj ćemo se baviti u narednom periodu i pozvali ih da nam

se priključe tako što mogu da nam donesu bilo šta što ima veze sa

našom temo npr. zmaja koji leti na vetru, neku igračku koju leti,

fotografiju itd. Ispred naše sobe formirali smo naš početni

pano.

Deca od kuće donose igračke koje mogu da lete zmaj, helikopter,

leteće tanjire itd. Sve te igračke smo napolju isprobavali kako

funkcionišu tj kako lete. Deca su bila oduševnjena, svako od njih

je želeo da proba sve igračke, a najviše im se dopao zmaj i leteći

tanjir koji je toliko visoko leteo da je završio na krovu od škole.

 

 

 

 

 

 

 

 

David: ,,Vidi kako leti, kao avion.”

Jednog jutra devojčica Jana dolazi u vrtić i prepričava kako joj je

kod kuće tata pravio avion od papira koji može da leti kad ga

baciš u visinu. Pojedina deca pokušavaju da naprave avione od

papira, dok im se ostala deca pridružuju (stariji pomažu mlađima)

i uz moju pomoć uspevaju da ih naprave. Neka deca boje avione i

crtaju po njima, a nakon toga se igraju njima takmičeći se čiji je

avion najbrži. Tim povodom narednog dana organizujem trku aviona

u dvorištu uz pomoć papira i gumice za tegle. Polica sa igračkama

je bila obogaćena i avionima od papira koji su deci bili

svakodnevno dostupni i mogli su da ig koriste u igri.

 

 

 

 

 

 

 

 

Nađa: ,,Ja ću mom da nacrtam prozore.”

Viktor:,,Moj najbrže leti, čak do plafona.”

 

Tokom boravka i igre u dvorištu devojčice Jana i Nađa uočavaju na

nebu trag aviona. Pozivaju i ostalu decu i pokazuju im. Deca među

sobom komentarišu tragove, kog su oblika, koji je duži, koji je

kraći, posmatraju kako se avioni kreću.

 

 

 

 

 

 

 

 

Jana:,,Vidite ove linije na nebu su od aviona.”

Kosta:,,To je od dima koji izlazi iz aviona.”

Nađa:,,Vidi ovi su napravili iks.”

 

Pomoću boje, klikera, poklopca od kutije za cipele na papiru

otiskujemo trag avion. Deca rade u parovima tako što starija deca

pomažu mlađima. Kliker umaču u boju, prebacuju ga u poklopac i

pokretima ruke prave tragove. Nakon toga crtaju avione i lepimo ih

na papir kod tragove tako da izgleda kao da ostavljaju tragove.

Radove kačimo na pano u našoj sobi.

 

 

 

 

 

 

 

Kosta:,,Ja sam nacrtao onaj za vojsku.”

 

Dan zdrave hrane obeležili smo u skladu sa projektom. Deca su

imala zadatak da, kod kuće sa roditeljima, modelovanjem voća i

povrća naprave neku figuru koja ima veze sa našim projektom

,,Letimo”. Pravili su avione, helikoptere, ptice, leptire, pčele,

bubamare itd. Svako dete je predstavilo ono što je kod kuće

napravilo i kako je to napravilo, uz pomoć kog voća i povrća. Nakon

toga smo ljuštili i seckali voće za voćnu salatu. Voćnom salatom

poslužili smo i drugare iz škole.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Devojčica Lana donosi u vrtić knjigu ,,Avioni”, a dečak Kosta

nakon toga donosi knjigu ,,Avioni 2”. Čitamo obe knjige i

razgovaramo o glavnom junaku, a to je avion Dasti koji je u prvom

delu bio trkački avion, a u drugom delu avion koji gasi požare.

Kroz ove dve knjige deca dolaze do zaključka da postoje avioni za različite namene.

 

 

 

 

 

 

 

 

Kosta: ,,Postoje različiti avioni, kao što je Dasti, oni mogu da

gase požare.”

 

Donosim slike različitih vrsta aviona (putnički, vojni, hidro-

avion, avion koji prevozi hemikalije, sportski avion). Deca su

razgledala slike, komentarisala ko je koji avion, koju namenu ima,

koji se njima najviše sviđa, da li su nekad videli neki od

ponuđenih aviona. Pitala sam ih da li je neko od njih imao priliku

da se vozi u avionu.

Vasilije:,,Sa ovim avionom vojska puca.”

Tara:,,Meni se sviđa ovaj što ispušta rozi dim.”

Kosta:,,Ja bih se vozio ovim što sleće na vodu.”

Tokom igre sa konstruktorima devojčica Jana pravi avion i mesta

gde sede putnici i govori da je to avion koji vozi putnike

pokazujući na sliku putničkog aviona. Kao narednu provokaciju u

sobu unosim uniformu pilota. Deca prepoznaju čija je to uniforma,

šta sve čini uniformu pilota isprobavaju je međusobno, tražimo

na kompjuteru slike pilota i crtamo pilota. Deca od stolica u

sobi prave mesta za sedenje u avionu i oponašaju pilota i putnike.

Jana: ,,Ovo su mesta gde sede putnici u avionu.”

Kosta: ,,Piloti imaju belu majicu i one značke.”

Đina: ,,Imaju ono oko vrata i crni kaiš.”

 

Narednog dana deci puštam video snimak na kom je prikazan jedan

radni dan pilota od pripreme za let do samog sletanja. Deca su

imala priliku da na video snimku vidi šta sve piloti nose na let,

kako prolaze kontrole pred let, mesto u avionu gde sede i kako

upravljaju, kako obaveštavaju putnike, kako poleću, kako sleću i

šta rade nakon sletanja. Nakon odgledanog video snimka deca pakuju

stolice, pilot oblači uniformu i oponašaju let avionom.

 

 

 

 

 

 

 

 

Đina: ,,Moraju da provuku stvari kroz ono.”

Kosta: ,,Jano, pritiskaj one dugmiće.”

 

Razgovaram sa decom o tome šta nam je sve potrebno da bismo leteli

avionom. Dolazimo do zaključka da nam je potrebna avionska karta i

pasoš. Donosim im pravu avionsku kartu i pasoš.

Deca razgledaju kartu, čitamo šta sve piše na njoj tj koje bitne

informacije potrebne za let pišu na karti. Takođe listaju i

pasoš, istažujemo šta se sve nalazi u pasošu i zašto je to

potrebno za let u drugu državu.

 

 

 

 

 

 

 

 

Vasilije: ,,I kad se vozimo autobusom treba nam karta.”

Jana: ,,Ja imam pasoš, moja mama mi ponese na more.”

Nađa: ,,I ja imam pasoš ali mi je istekao, mora mama da me vodi da

produžim.”

 

Nakon Nađinog komentara otvaramo pitanje kako se zove mesto gde

možemo da produžimo i izvadimo pasoš. U saradnji sa lokalnom

zajednicom odnosno sa Policijskom stanicom u Velikom Gradištu

i agencijom ,,Ljupče i sin”zakazujem posetu i pripremamo se za

istu. Stavljamo na papir sve ono što nas interesuje i šta želimo

da pitamo kada odemo u Policijsku stanicu.

Odlazimo u prvo u posetu agenciji ,,Ljupče i sin”, a onda u posetu

Policijskoj stanici. U agenciji smo imali priliku da vidimo

celokupan proces pripreme dokumentacije koja je potrebna da se

preda u Policijsku stanicu kako bi se izvadio pasoš. Deca su

pomagala zaposlenima u agenciji, dodavali papire, fotokopirali,

heftali potrebne papire, dobili odgovore na pojedina pitanja(Šta

nam sve treba od papira? Da li nešto treba da se plati? Šta mi

treba da ponesemo od dokumenata od kuće? Koliko dugo treba da se

čeka?), a na kraju su bila poslužena sokom.

Kosta: ,,Ja bih mogao da radim kod vas, baš mi se sviđa ovde.”

Nakon posete agenciji ,,Ljupče i sin” otišli smo u Policijsku

stanicu. Tamo nas je, na odeljenju za vađenje pasoša, dočekalo

posluženje kao i veoma gostoljubive tete koje su bile spremne da

odgovore na sva naša pitanja. Videli smo kako izgleda prostorija u

kojoj se vade pasoši, stajali smo iza šaltera i zajedno sa tetom koja

radi tamo obradili sva dokumenta jednom klijentu koji vadi pasoš,

saznali smo koliko je vremena potrebno da naš novi pasoš bude

gotov. Pokazali su nam deo u kome stoje novipristigli pasoši,

videli smo paravan iza kog se slikamo, čime nas slikaju, kao i koje

još dokumente osim pasoša možemo da izvadimo kod njih.

 

Nađa: ,,I ja sam se ovde slikala kad sam vadila pasoš.”

Pošto smo već došli u Policijsku stanicu zanimalo nas je šta tu

još možemo novo da vidimo. Jedan policajac nas je odveo u njegovu

prostoriju u kojoj nam je pokazao stanicu preko koje oni

komuniciraju, pokazao nam je lisice, ,,šargarepu” koja se koristi

za zaustavljanje auta, a na kraju, na oduševljenje sve dece, i maricu u

koju su deca mogla i da uđu.

 

Đina: ,,Ovde zatvore lopova kada ga uhapse.”

Nađa: ,,Ima i kamera da ga snimi ako hoce da pobegne.”

Ostatak dana proveli smo u centralnom objeku vrtića. Užinali smo

bakin kolač, razmenjivali utiske međusobom, kao i sa zaposlenima,

igrali se u holu i uživali u fizičkim aktivnostima u

fiskulturnoj sali.

Kako bismo mogli da letimo avionom u druge države, kao što su se

deca često i igrala, bili su nam potrebni pasoši. Svako je za sebe

napravio svoj pasoš crtajući sebe tj praveći svoju fotografiju za

pasoš, crtajući grb naše države na korici pasoša i upisujući

svoje lične podatke u pasoš (deca koja zna da pišu).

 

 

 

 

 

 

 

 

Đina: ,,Ako nemaš svoj pasoš, a uzmeš od drugog policajci te vode

u kavez.”

Na moje pitanje ,,U koju ćemo državu da letimo?” deca su počela da

nabrajaju njima poznate države (Austrija, Italija, Hrvatska,

Italija itd.). Kako bismo istražili koje sve države postoje deci

sam ponudila atlas i globus. Listajući atlas i vrteći globus deca

su zapitkivala gde su pojedine države, dobijala su saznanja o nekim

državama za koje do sad nisu čuli, a i upoznali se sa zastavama

država koje su pronašli na poslednjim stranama atlasa. Svi smo se

zajedno složili i dogovorili da će naš prvi let biti let u Tursku.

 

 

 

 

 

 

 

 

Đina: ,,Moj deda živi tu u Hrvatskoj.”

Jana: ,,Gde je Austrija, tu žive moja baba i deda.”

Počelo je pakovanje za put. Deca su trebala da spakuju u kofere sve

ono što će poneti u Tursku. Koferi su bili napravljeni od papira

i svako dete je imalo svoj kofer. Na papiru su crtali sve ono što

će poneti na put, nakon toga su rezali i pakovali tj lepili u kofer.

Starija deca su pomagala mlađima tokom rezanja.

 

 

 

 

 

 

 

 

Đina: ,,Nosimo pidžamu i majicu.”

Jana: ,,Ja ću da ponesem štikle.”

Vasa: ,,Ja ću da ponesem jedan sok i jednu vodu.”

Po završetku pakovanja bili smo spremni za naš prvi let, let u

Tursku. Deca su od stolica formirala avion tj mesta za sedenje u

avionu. Jedno dete je dobilo ulogu pilota, a drugo dete je

pregledalo pasoše i karte pre leta. Za kontrolu prtljaga poslužila

nam je stolica na stolu, ispod koje su provlačili kofere tj prtljag.

Nakon svih provera svi su se ukrcali u avion, vezali pojase i avion

je poleteo u Tursku.

Đina: ,,Pogledaj u pasošu čija je slika.”

Nađa: ,,Ako zapišti moraš da otvoriš kofer.”

 

U Turskoj smo pili čaj u posebnim šoljama, jeli ratluk i to sve

sedeći u turskom sedu na podu. Naučili smo kako se na turskom

kaže dobar dan, dobro veče, hvala, doviđenja. Deca su uživala u čaju

i ratluku, neki od njih su dodavali šećer, neki ne, a neku su čak

tražili i da im se dolije još čaja. Pronašli smo Tursku u atlasu,

kao i njenu zastavu koju su deca i nacrtala. Nacrtanu zastavu Turske

postavili smo na pano.

 

 

 

 

 

 

 

 

Nađa: ,,I ja sam pila čaj iz ovih šolja u turskoj kada sam bila na

moru.”

Po povratku iz Turske deca su počela da zapitkuju u koju ćemo još

državu da letimo. U saradnji sa roditeljima svako dete je dobilo

mogućnost da kod kuće izabere po jednu državu koju će kod kuće sa

roditeljima da istraži i da je predstavi nama u vrtiću, njene

znamenitosti, kulturu, jezik, zastavu, kuhinju, sve ono po čemu je

ona poznata.

Devojčice Jana i Tara su kod kuće sa mamom istraživale Australiju

i u vrtić došle sa puno novih saznanja koje su htele da podele sa

nama. U atlasu smo potražili Australiju, kao i njenu zastavu. Svi

zajedno smo avionom odleteli u Australiju. U Australiji smo se

susreli sa kengurima i koalama, upoznali se sa Aboridžinima

(preko video snimka na laptopu), potomcima prvih ljudi u

Australiji koji su ujedno i najstariji narod na svetu, svirali smo

njihov instrument koji se zove didžeridu i obišli jezero Hillier koje

je neobično zbog svoje roze boje koja je uzrok velikog broja algi u

njemu. Kao suvenir iz Australije poneli smo kod kuće bumerang koji

je simbol Australije, trajne snage kulture Aboridžina, kao i

simbol turizma i putovanja.

 

 

Kosta: ,,Didžeridu se svira kao truba.”

Nađa: ,,Bumerang isto leti, kao frizbi.”

Tokom nekih od užina dečak Marko u smokiju pronalazi igračku

avion, a devojčica Đurđina na keksu takođe pronalazi avion. I

ostala deca su poželela da isprobaju kako funkcioniše Markova

igračka i probaju Đurđinin keks.

Sledeći let bio je let u Austriju. Nađa je kod kuće sa mamom

istraživala po čemu je to Austrija poznata i bila naš vodič tokom

posete Austriji. Pronašli smo u atlasu zastavu Austrije, kao i gde

se ona nalazi. Nađa nam je donela kartu i album u kome su

zanimljiva mesta u Austriji koja možemo da posetimo. Jedno od njih

bio je i dvorac Šenbrun na kome smo videli sliku kraljice

Elizabete i igrali bečki valcer. Za kraj posete svratili smo u

bečki restoran da probamo ponati kolač kuglof i pričali nemački.

Viktor: ,,Moj deda Boban zna da priča nemačli, on živi u Beču.

Donosi mi kikiriki iz Beča.”

Nađa: ,,I moj deda i baba žive tamo, ja sam bila na dvorcu.”

Dečak Kosta nam je predložio let u Francusku. U Francuskoj nas je

naučio da kažemo bonjour što znači dobar dan i je tame što znači

volim te. Pokazao nam je od kojih boja je sačinjena francuska

zastavao, kao i gde se Francuska nalazi na karti u atlasu. Odve nas

je u glavni grad Francuske Pariz do restorana u kom smo probali

poznate Francuske kroasane i pili francuski šampanjac i do

poznate katedrale Notrdam u kojoj se odvija radnja crtanog filma

,,Zvonar bogorodičine crkve.”. Odgledali smo i crtani film i

upoređivali srpsku i francusku zastavu.

Lana: ,,Zastava Francuske je slična kao Srbija.”

Naredna destinacija na našem putovanju bila je Italija. Devojčica

Đurđina nam je nacrtala zastavu Italije i ispričala sve ono što je

kod kuće zajedno sa mamom naučila o ovoj državi. Prvo što smo

probali u Italiji bila je poznata Italijanska pica i njihova

poslastica panetone. Upoznali smo se sa glavnim gradom Italije i

imali priliku da učestvujemo na italijanskom karnevalu sa

maskama. Saznali smo da je viljuška najpre postala popularna u

Italiji , kao i da je krem Nutela nastao u Italiji. Đurđina nam je

rekla jednu zanimljivost, a to je da je autor poznatog crtanog filma

,,Pinokio” Karlo Kolodija poreklom italijan. Odgledali smo

crtani film Pinokio.

Jana: ,,I špagete su iz Italije.”

Let u Sloveniju. Pronašli smo Sloveniju u atlasu, kao i njenu

zastavu. Veliki utisak na decu ostavila je Postojnska jama, jedna od

najvećih atrakcija u Sloveniji, zato što je veoma duboka i mračna.

Naš vodič u Sloveniji bio je dečak Vasilije. On nas je odveo u

poznatu ergelu Lipicu gde se uzgajaju i odakle potiču poznati konji

Lipicaneri. U ergeli smo imali priliku da jašemo i mazimo konje

što je na decu ostavilo veliki utisak.U slovenačkom restoranu

jeli smo kolače.

Tara: ,,Ja želim da kupim konja.”

Đina: ,,Slovenija je mala.”

Naš poslednji let bio je let u Grčku na more. Dečak Viktor je kod

kuće sa mamom istraživao po čemu je Grčka poznata. Doneo nam je

magnete koje je kupio kada je bio na moru u Grčkoj. Odveo nas je na

grčku plažu. Tamo smo se kupali, plivali, sunčali, mazali kremom

da ne izgorimo, pili koktele na plaži i pecali morske ribe.

Igrali smo i poznatu grčku igru Sirtaki.

Nađa: ,,Moramo da se namažemo da ne bismo izgoreli.”

Đina: ,,Hajde da te naučim da plivaš.”

Kosta: ,,Ja ću malo da dremnem.”

Kosta: ,,Idem da pecam ribu u moru.”

Projekat ,,Letimo” Proslavili smo na dan novogodišnje priredbe

kada samo okupili sve roditelje. Predstavili smo im sve što smo

radili tokom našeg projekta i što smo novo naučili. Imali su

priliku da pogledaju sve dečije produkte nastale tokom projekta,

sve panoe, kao i dečije komentare.

 

 

 

Zapažanja vaspitača:

Deca su imala priliku da se upoznaju sa ovom temom putem raznih

zanimljivih iskustava od kojih su polazili i koja su kroz različite

aktivnosti nadograđivali. Upoznali su se sa raznim modelima

aviona, izgledom i ulogom posade, pravilima ponašanja u avionu

pre i tokom leta, kao i sa znamenitostima različitih država.

Smatram da je jako važno što se deci pružila prilika za

zajedničkim učenjem i na lokaciji van vrtića u lokalnoj zajednici

sa ljudima stručnim za tu oblast i uvideli smo da smo svuda u

okruženju rado prihvaćeni. Roditelji su nas kontinuirano

pratili, dodavali materijale, davali ideje i kako je projekat

odmicao, njihovo učešće je bilo sve zapaženije. Mnogo toga je

zavisilo od mojih ideja, a ideje sam crpela koristeći različite

izvore saznanja. Trudila sam se da podržim dečiju inicijativu i

istraživački pristupim. Tokom ove teme/projekta otvarala su se

mnoga pitanja koja mogu poslužiti kao povod za naredne teme.