Priča o projektu: Kanapi, trake i ostale „vrpce“

.Priča o projektu:

.

.

Kanapi, trake i ostale „vrpce“

.

              Predškolska ustanova „Majski cvet“, Veliko Gradište

              Grupa: starija vaspitna

              Broj dece: 24

              Vaspitači: Svetlana Jevtić i Katarina Milićev

                 Vreme trajanja projekta: 18.03.2024 – 12.06.2024.

 

U perodu popularnosti plišanih igračaka „zverića“, jedna devojčica je svog „zverića“ dovela u vrtić na kanapu kao ljubimca. Prilikom otvorene igre jedan broj dece u grupi je zatražio kanap od nas kako bi i oni vezali svoje ljubimce da ih vode u šetnju. Ta ih je igra držala više dana i u jednom od tih dana, tokom „šetnje“, jedno dete je izgovorilo reč „vrpca“, što je izazvalo čuđenje kod pojedine dece koja reč nisu razumela. Inspirisani dečijim objašnjenjima ove reči ( pertla, kanap za veš, vrpca kojom vežemo pantalone da ne ispadnu…), rešili smo da je istražimo na internetu, a zatim i da pokrenemo projekat koji smo nazvali „Kanapi, trake i ostale vrpce“.

..

 

Nakon istraživanja ove manje poznati reči, krećemo u potragu za „vrpcama“ koje imamo u našoj radnoj sobi i tragamo za idejama na koji način ih možemo koristiti.

  

.„Može da bude ogrlica“

(S. Ž.)

 

„Može da bude traka za

glavu“ (N. P. )

Devojčice N.P. i Z.S. su kod kuće razmišljale o projektu, zapisale svoje ideje na papir i donele u grupu.

.

 Naše traganje se nadovezuje na igračke i didaktičke igre u radnoj sobi sobi koje u svom sastavu imaju pertle, kanape, trake…i igramo se njima danima. Tako kanapi i pertle postaju deo svakodnevne upotrebe u prostoru za konstruisanje. Deca u igri koriste i kocke koje imaju rupice i od njih prave ogrlice, hobotnice….

.

.

Uporedo sa našim prvim istraživanjima, razmišljamo i planiramo kako da pozovemo roditelje da nam se pridruže. Tako pravimo početni pano koji stavljamo ispred sobe i koji sadrži pismo roditeljima u kome ih pozivamo na saradnju. Kačimo i kanap na koji nam mogu zakačiti svoje predloge, sugestije, ideje i slično.

   

Dok čekamo da nam se roditelji priključe, pertle i trake koje pronalazimo u sobi koristimo i na drugačije načine: merimo koja je pertla duža, koja kraća, koja deblja, koja je tanja, šta sve možemo napraviti od dve pertle i slično.

Uz sve to, igra šetnje ljubimaca traje sve vreme i deca donose još plišanih igračaka u vrtić, tako da dolazimo do problema gde spakovati sve te ljubimce. Deca pronalaze u sobi gajbe i počinju da ih pakuju u njih, ali onda nam izgledaju natrpano i ne leže lepo da mogu da spavaju kada mi odemo kući. Devojčica Z.S. dolazi na ideju da napravimo policu od gajbi i da gajbe povežemo kanapom. Tako od gajbi i kanapa pravimo zgradu u kojoj žive naši kućni ljubimci, svako na svom spratu i stavljamo je u prostor za simboličku igru.

..

   

Naša priča o brizi o ljubimcima, nakon obeležavanja Svetskog dana osoba sa autizmom, prelazi u priču o brizi jednih o drugima. Kako bi se svako od nas u grupi osećeo dobro i prihvaćeno, odlučiujemo da odigramo igru „Mreža prijateljstva“ u kojoj koristimo plavi kanap kao boju obeležja osoba sa autizmom. Deca upućuju lepe reči jedni drugima, dodajući kanap iz ruke u ruku unakrsno i tako pletu mrežu prijateljstva. Na mrežu bacamo plavi balon koji simbolizuje osobu kojoj je potrebna najveeća podrška i ne dozvoljavamo mu da padne i podižemo ga baš kao što to radimo sa onima kojima je naša podrška najpotrebnija.

 

   

Deca već uveliko počinju da pričaju o novoj temi kod kuće i dolaze u vrtić sa novim idejama za korišćenje kanapa:

„Treba nam papir, makaze, lepak i neki kanapi da nešto napravimo. Hoćeš li da nam daš?“ (Z.S. i A. P.)

Ovoj ideji se priključuje još dece i uskoro veći broj dece pravi svoju „Kanapsku sliku“ na papiru i svako svoju kači na kanap da se suši u prostoru za vizuelno izražavanje.

.

Uporedo sa našim radom sa kanapima u školskom dvorištu deca vežbaju da preskaču vijaču. Videvši ovo dolazimo na ideju da pozovemo jednu devojčicu da nam pokaže kako se to radi.

   

Ono što su videla podstiče decu da zatraže od roditelja da im pošalju vijače u vrtić kako bismo mogli i mi da radimo isto. Međutim, pošto je tih dana padala kiša, a prostor u sobi nije dovoljno veliki za tako nešto, rešavamo da potražimo još ideja za korišćenje vijače. Tih dana je preskačemo pojedinačno, provlačimo se ispod vijače i organizujemo „limbo – dens žurku“.

Ove igre nas inspirišu da počnemo da tragamo za starim igrama kao što je, na primer, pravljenje telefona od plastičnih čaša i kanapa. Deca uživaju u razgovoru telefonima trudeći se da budu kulturni, ljubazni i učtivi prilikom razgovora.

 

Pored ove igre pronalazimo i igru „Ko će pre do cilja“ u kojoj se deca takmiče ko će pre povlačenjem kanapa dovesti svoju životinju na kanapu do cilja.

.

     U danima koji slede vreme se popravilo i mi uspevamo da izađemo napolje. Roditelji se uključuju u donošenje lastiša i većeg broja vijača, tako da u dvorištu vrtića vežbamo preskakanje vijače i igramo zaboravljene igre uz pomoć lastiša. Igramo igru „Olimpijade“koju su deca nazvala „Paukova mreža“ i igru„Matematika“.

..

. „Paukovu mrežu“ pravimo i u sobi između dva stola na zahtev dece i ona stoji tu danima kao prepreka koju preskaču ili se provlače kad god žele.

.Jednoga dana, prilikom boravka u dvorištu, deca uočavaju paukovu mrežu na spravama za penjanje i povezuju je sa igrom „Paukova mreža“. Rešavamo da proučimo kako i zašto pauk plete svoju mrežu i za to koristimo internet. Rešavamo da i mi napravimo svoju. Za pomoć u materijalu se obraćamo roditeljima koji nam donose kanape, razne materijale koje možemo seći u trake, satenske trake, vunicu, a jedan od roditelja nam donosi i stari kišobran. Tako dolazimo na ideju da napravimo na isti način mrežu i kišobran. Seckamo, spajamo trake, preplićemo danima.   Prvo naše pletivo nalik na paukovu mrežu kačimo u prostor za simboličku igru kao luster i dodajemo novogodišnje sijalice. Kišobran rešavamo da zakačimo ispred radne sobe.

.

.

Deca koriste kanape i u otvorenoj igri. Igraju se kuca, doktora(„vrpca“ za infuziju…N.P.), plešu, prostiru veš…

.Došao na red i Uskrs. Rešavamo da kanape i vunicu iskoristimo tako što od vunice namotavanjem pravimo zeke, a uz pomoć balona, lepka i kanapa pravimo korpice za jaja.

Pošto smo imali ideju da organizujemo posetu čoveku koji plete mreže i ljuljaške, ali u tome nismo uspeli, rešili smo da otkrijemo gde mi možemo u našem gradu da kupimo kanape koji bi mogli da nam koriste za različite svrhe. Tako organizujemo posetu prodavnici „Lov i ribolov“ u kojoj mogi da se kupe kanapi različite debljine. Deca sa prodavcem mere kanape, upoređuju, a zatim se on uključuje u jendnu od naših igara u kojoj koristimo kanap. Takođe se upoznajemo i sa strunom koja se koristi za pecanje.

.Kanape različite debljine koristimo i u fizičkim aktivnostima, pravimo poligon, preslkačemo, provlačimo se, hodamo po kanapu na različite načine.

  

.U danima koji slede vaspitač u sobu unosi heklanu šustiklu. Devojčica N.P. reaguje na ovo tako što kaže da njena baka ume da hekla i daje ideju da dovede baku u vrtić. Ovoj ideji se priključuje još nekoliko dece i rešavamo da pozovemo bake koje umeju da heklaju i pletu u našu grupu da nas nauče.

.„Hoću ja da probam“ H.M.

.Devojčica S.Ž. Se izdvaja iz grupe i počinje da pravi svoje pletivo namotavanjem vunice na dršku češlja za kosu. Ubrzo joj se pridružuju i ostala deca.

.

Pošto su im bake isplele narukvice i ogrlice, deca počinju da samoinicijativno i samostalno prave trake za kosu i prstenje.

. Nakon ovog inspirativnog druženja sa bakama, rešavamo i da naučimo da pravimo bućkice od vunice koje se stavljaju na pletene kapice i šalove. Rešavamo da od njih napravimo mobaj. M.V. daje ideju da ofarbamo i šišarke i da zakačimo i njih.

.Takođe pravimo veliki razboj za tkanje i provlačenje traka na radijatoru u sobi.

.Pravljenje mobajla u grupi inspirisalo je decu da povodom obeležavanja Dana planete zemlje podstaknu roditelje da zajedno sa njima prave različite mobajle kod kuće. Tako su roditelji i deca danima zajedno donosili mobajle koje smo kačili u sobi, hodniku, dvorištu.

.Prilikom otvorene igre u kuhinji devojčice počinju da koriste rečenicu „Slatka mala izvrnuta torto“ koja je bila vezana za naš prethodni projekat. Jedna od njih uzima iseckane satenske trake i počinje da duva kao da je to vatra koja izlazi iz zmajevih usta kao u crtanom filmu. Tako dolazimo na ideju da napravimo „Zmajeve koji bljuju vatru“ od ubrusa i traka od krep papira.

.

U narednim danima jedan od roditelja nam donosi trake od tila koje rešavamo da upotrebimo kao pregradnu zavesu za prostor za osamljivanje.

.

Ideja nam se svidela, pa pokušavamo da pronađemo još neka rešenja za pregrađivanje prostora uz pomoć traka i tako pravio pregradnu zavesu između dve prostorne celine od lanca nastalog spajanjem traka od kolaž papra. Deca seckaju, spajaju alke, mere dužinu, upoređuju dužinu traka, krate, prave nove.

.Pošto koristimo svaki pogodan trenutak da uvežbamo preskakanje vijača i igramo lastiš, jednoga dana, tetka Goca iz vešeraja iznosi veš koji treba da se osuši na žici. Priskačemo u pomoć, kačimo veš zajedno sa tetka Gocom.

.Pošto često rilikom popodnevnog odmora čitamo bajke, jednoga dana smo se odlučili da pročitamo bajku „Zlatokosa“ koju možemo povezati sa temom koju istražujemo. Nakon odmora deca pokazuju interesovanje za bajku i žele da je pronađemo da pogledaju na laptopu. Tako započinjemo razgovor o tome šta je u ovoj bajci poslužilo kao kanap, kome i kako? Deca pokazuju interesovanje da nauče da pletu pletenice, tako da usavršavamo ovu veštinu pomoću vunice, a pravimo i lutku na papiru kojoj pravimo frizuru.  

   

..Pošto smo u bajci pominjali delove tela, a i u njoj se pominje i rođenje deteta, jednoga dana, dečak M. Ž. dolazi u vrtić sa izjavom da postoji i pupčana vrpca. Rešavamo da istražimo na internetu čemu ona služi. Vaspitač pripravnik u našoj grupi donosi bocu za infuziju i igra se sa decom na temu doktora. Deca spajaju ove dve teme i počinju igru rađanja bebe koja traje danima.

 

Beba plače kada se rodi i potrebno je umiriti. Za miran san bebe na internetu istražujemo kulturu starih indijanaca i pravimo „Hvatač snova“. Devojčica Z.S. je sa svojom porodicom sakupljala perje i danima ga donosila u grupu kako bi sakupila dovoljno da ga zakači za „Hvatač snova“.

Jednoga dana u vrtić dolazi devojčica T.B. sa željom da deci pokaže kako je naučila da plete narukvicu donoseći i konac za pletenje. Deca rado prihvataju njenu ideju. Devojčica A.P. kaže da je i ona naučila da plete narukvice od malih gumica za kosu, tako da i ona sutradan donosi gumice i soba postaje radionica za narukvice. Deca uče jedni druge da prave narukvice i pletu jedni drugima narukvice za poklon.

.Dok naša radionica za pravljenje narukvica radi punom parom, približava nam se Međunarodni dan igre. Ovo nam je prilika da se malo razmrdamo od napornog rada i pokažemo svoje veštine sa kanapima. Odlazimo na fudbalsko igralište i učestvujemo u manifestaciji zajedno sa decom iz škole i decom iz ostalih grupa naše ustanove.

Sve što radimo, beležimo na procesnom panou u našoj radnoj sobi. Deca rado pokazuju drugarima iz drugih grupa šta radimo.

Kroz razgovor sa majkom K. S. koja je završila baletsku školu, saznajemo da je u svojoj karijeri imala tačku u kojoj je koristila trake kao rekvizit. Pošto koristimo kanape i trake na različite načine već duže vreme, rešavamo da prikazom njene tačke deci i časom baleta zatvorimo projekat.

Nakon zatvaranja projekta, od ćerke čoveka koji plete ležaljke dobijamo ispletenu mrežu od kanapa koju rešavamo da zakačimo za plafon, a zatim svi zajedno odlučujemo šta ćemo sve zakačiti za nju.

.Zaključak:

   Radeći na ovoj temi unapredili smo svoje veštine i saznanja. Razvijali smo finu i krupnu motoriku, naučili osnove pletenja, shvatili razliku između pletenja i heklanja, učili jedni druge da pravimo nakit i pravili ga jedni drugima na poklon, stekli veštinu pletenja pletenica i naučili neke tradicionalne igre kojih su se igrali naši roditelji, kao i naše bake i deke, saznali kako se kanapi koriste u drugim kulturama i naučili da se upornost isplati iako nam neki se neki posao učini teškim. Sve vreme deca su razvijala dobre odnose, sarađivala i pomagala jedna drugima i na taj način razvijala osećaj zajedništva. Roditelji su se rado i nesebično uključivali u razvijanje projekta, dok je druženje sa bakama porušilo međugeneracijski jaz.

Teškoća sa kojom smo se susreli je bila organizacija susreta sa osobom koja bi mogla da nam pokaže i uključi nas u pletenje alaske mreže, jer stari alasi je više ne pletu kao nekada, već kupuju. Pokušali smo da uspostavimo kontakt i sa osobom koja plete ležaljke, međutim zbog njegovog zdravstvenog stanja smo morali da odustanemo od susreta.

Iako neke zamisli nismo uspeli da sprovedemo u delo, ono što smo uspeli je da organizujemo posetu prodavnici Lov i ribolov gde se prodaju različite vrste kanapa i gde su deca mogla da saznaju kakvih sve kanapa ima i za šta se koriste. Deca su se upoznala sa strunom kao jednom vrstom „kanapa“ koja se koristi prilikom pecanja, bila su aktivna u premeravanju debljine i dužine različitih vrsta kanapa, ali i uporna da prodavca nauče bar jednu igru u kojoj mi koristimo kanap.

   

   

.