Priča o projektu: “Oblak”

Priča o projektu : ’’Oblak’’

Grupa ’’Srculence’’ Makce, uzrast dece od 3 do 6 godina

Trajanje projekta od 30.1.2023. do 22.3.2023.

.

Kako smo počeli…

           Devojčica M.P. je kasnila u vrtić jednog jutra. Rekla je da kasni zbog magle, pa je tata morao sporo da vozi. Sva deca su tog jutra primetila maglu i tako je krenula diskusija – Od čega je magla? Na šta liči? V.Ž. je rekao da liči na dim iz dimnjaka, a A.P. da podseća na šećernu vunu. B.S. je rekao da je magla kao oblak koji se spustio na zemlju. Kako bi otkrili da li je magla oblak ili dim, došli smo na ideju da detaljnije proučimo šta je oblak i kako nastaje magla.

Kao provokaciju sam zakačila mobajl ’’oblak’’ (napravljen od balona i vate) i unela kokice, pirinač, rižu, kokosovo brašno, kako bih decu zainteresovala i motivisala ih da saznamo nešto više o oblaku. Deca su požela da zajedno napravimo još ’’oblaka’’. Ubrzo je radna soba bila prepuna ’’oblaka’’ raznih veličina, a uporedo je teklo i naše istraživanje vezano za karakteristike istih.

                  

.

        Pri izradi ’’oblaka’’ pomagale su mi majke M.M. i I.M., a i sama deca su učestvovala u lepljenju komadića vate i tako doprinela formiranju konačnog izgleda ’’oblaka’’.

          U nastojanju da odgovorimo na pitanje ’’Šta je magla, a šta oblak?’’ koristili smo internet i posmatrali fotografije predela pod maglom, čitali tekstove o magli i oblacima. Saznali smo da se magla po sastavu ne razlikuje od oblaka, već samo po mestu gde se javljaju. I magla i oblak su nastali od vodene pare. Magla se javlja nisko, pri tlu, a oblaci u višim slojevima atmosfere. Oblaci, osim vodene pare, mogu da sadrže i kristale leda raznih veličina.

Obzirom da je dečije interesovanje za oblake svakim danom bivalo sve intenzivnije, rešili smo da obavestimo roditelje da smo počeli u grupi naš novi projekat ’’Oblak’’, te da će nam biti neophodna saradnja u vidu predloga, komentara, saveta i materijala kako bi sa decom što uspešnije ušli u istraživanje istih.

Zajedno sa decom formirala sam početni pano, koji je izgledao ovako:

i

             A.D. je osmislio igru ’’Prepoznaj druga u magli’’ (igra je nalik poznatoj igri ’’Ćorave bake’’). Poluprovidnu tkaninu, koju su nazvali ’’magla’’, vezivali smo detetu koje treba da prepozna druga po dodiru ili ukoliko može bar malo da ga vidi ’’kroz maglu’’. Deci se igra dopala, tražili su da je ponavljamo više puta.

     

’’Kakvi sve oblaci postoje?’’ zanimalo je M.M., ’’Koji oblak donosi kišu i sneg?’’ pitao je B.S. ’’Da li su oblaci mnogo viskoko na nebu?’’ interesovalo je V.Ž. Odgovore na ova i mnoga druga dečija pitanja pronašli smo na internetu i u enciklopedijama.

.

Rešili smo da napravimo ’’Album oblaka’’. Izrada albuma trajala je nekoliko dana. Najpre smo informacije o raznim oblacima i fotografije istih pronašli na intenetu (fotografije izradili). Deca su birala koji im se oblak najviše svidja, pa je svako svoj omiljeni oblak pravio od raznog materijala – kokosovog brašna, plastelina, bele vunice, kokica, riže, vate, kolaž papira i sl. Potom su fotografije pravih oblaka i ’’napravljene oblake’’ poredjali i zalepili na kartonu većih dimenzija, napravivši tako ’’album’’, koji je bio poput velike knjige. A.D. je ispod svakog oblaka ispisao njegov naziv. Većini se najviše dopada kumulonimbus, jer je ’’najopasniji’’, iz njega pada mnogo kiše ili snega, sevaju opasne munje. On je najdeblji i najveći oblak!

      

Svako je napravio drugačiji oblak, od različitog materijala, a potom su ‘’oblake’’ zalepili na karton.

       

    

A.D. ’’zapisuje’’ nazive oblaka

       

’’Korice albuma oblaka’’

.

Majka V.Ž. je, pronašla na internetu i odštampala nam šematski prikaz raznih oblaka. Deca su ga nazvala ’’prepoznavač oblaka’’ i često su posmtrala kroz prorez u sredini oblake koje vide na nebu i uporedjivali ih sa onim koji su na fotografijama. Tako su, kroz igru, mnoga deca i zapamtila nazive i izgled različitih oblaka.

’’kako se koristi prepoznavač oblaka…’’

.

U enciklopediji o eksperimentima pronašli smo zanimljiv – ’’oblak u tegli’’. Deca su poželela da i mi ’’napravimo’’ naš oblak. Eksperiment je deci bio veoma interesantan i pomogao je da shvate da se sličan proces dešava i sa pravim oblacima.

  

Sipala sam u teglu vrelu vodu, stavila na poklopac komadiće leda, a zatim poprskala malo laka za kosu u teglu. Napravili smo oblak!

.

Kako je led hladio teglu, para se pretvarala u kapljice, baš poput prave kiše. Deca su pažljivo pratila čitav tok ’’eksperimenta’’, postavljala puno pitanja, komentarisala…

Prvi snežni dan doneo je puno radosti! Deca su jedva čekala da padne sneg! Usledila su i pitanja – ’’Kako se zove oblak iz kog pada sneg?’’ (V.Ž.), ’’Šta sve pada iz oblaka?’’ (M.P.). Posmatrali smo kroz prozor radne sobe prve krupne pahulje, što je navelo decu da postavljaju još mnogo pitanja vezana za izgled, oblik, veličinu pahulja…

Unela sam deci pravi sneg u radnu sobu. Deca su sa velikom radoznalošću posmatrala izgled snega pomoću lupe i mikroskopa…

Bilo je baš uzbudljivo posmatrati uveličane pahulje, ali se na sobnoj temperaturi sneg brzo otopio, pa nisu svi stigli da vide kako izgledaju pahulje pod mikroskopom. Našla sam fotografije uveličanih pahulja, pa smo ih detaljnije razledali, uočili oblike, sličnosti i razlike…

           

.

Poželeli su da unesemo još snega. To smo i uradili. Usledilo je igranje, bojenje snega, presipanje u razne male posude, pravljenje oblika od raznih modli… Kad se sneg skoro otopio predložili su da potope papir i oboje ga. Tako obojen papir, kada se osušio, koristili smo za različite likovne radove…

Inspirisani proznim i poetskim tekstovima na temu oblaka,( npr. posebno im se dopala priča ’’Tužni oblak’’ i pesma D. Lukića ’’Oblak’’), poželeli su da se likovno izraze koristeći različite likovne tehnike.

        

.

Napravili smo još jedan mobajl, koristeći karton od ubrusa, tempere, trake, pahuljice izrezane od papira. Deca su poželela da taj mobajl zauzme centralno mesto na plafonu. Istovremeno, kako smo proširivali saznanja o padavinama, tako je i mobajl ’’oblacima’’ dodavano mnogo kapljica, pahuljica…

  

  

’’ Oblaci ’’ su dobili kapljice kiše, susnežicu, sneg…

   

Pravi sneg se brzo otopio. Rešili smo da napravimo veštački, koristeći penu za brijanje i sodu bikarbonu. Deci je bilo interesantno da se igraju na ovaj način. Pravili su razne oblike, grudve, pa čak i malog Sneška Belića.

.

  

.

        ’’Video sam iz oblaka i munju da bljesne?!’’ – rekao je V.Ž. ’’’Ona je baš opasna!’’ Deca su dalje postavljala pitanja – Koliko je opasna? Kako od nje da se zaštitimo? Da li je opasnija munja ili grom? Rešili smo da pozovemo u goste nastavnicu fizike, kako bi došli do odgovora na ova i mnoga druga pitanja o munjama i gromovima.

   

Nastavnica fizike Jelena Dobričić nam je objasnila šta je munja, kako nastaje , kakve munje postoje i kako da se zaštitimo. Napomenula je da munja i grom nisu isto – munja je ogromno pražnjenje električne energije praćeno bljeskom svetlosti, a da je grom glasan zvuk koji kasni par sekundi za bljeskom. Donela nam je razne enciklopedije i knjižice o munjama. Deca su jos postavljala pitanja o tome koliko je munja snažna i opasna, a ona je ljubazno i strpljivo odgovarala, trudeći se da bude što preciznija i da daje jednostavnije odgovore.

Deca su uživala zu njenoj priči i druženju sa njom! Obećala je da će ponovo da nam dodje u goste!

Pominjala je deci gromobran, kao vid zaštite od udara munje, a decu je to privuklo, pa su tako od kockica gradili kuće sa ’’gromobranima’’ od ’’ metala’’, uglavnom od ’’zlata’’ (jer su plemeniti metali najbolji provodnici elektične energije).

Mobajl oblake dopunili smo i oblakom sa munjama, a nastale su i druge dekoracije na temu munje.

.

  

Dekoracije vezane za munje

M.M. je napomenula da i duga ponekad može da se vidi iz oblaka. Posebno kad pada kiša. U enciklopedijama i na internetu pronašli smo informacije o tome kako nastaje duga, kako se to kroz kapljicu prelama svetlost u sedam boja i koje su to boje. Deci se duga dopada, nastalo je više likovnih radova na tu temu, a i još jedan mobajl na plafonu naše radne sobe. Zajedno smo napravili našu dugu!

.

’’Sve je nastalo od kapi vode…’’ B.S. je rekao – ’’…sve je voda, i kiša i sneg, i oblak. Sve je prvo bilo kapljica vode.’’

Čitala sam deci priču ’’Avanture kapljice Milice’’ od D. Bojović, što nas je podstaklo na razgovor o osobinama vode, agregatnim stanjima, kao i o tome gde sve ima vode u prirodi. Iz udžbenika smo saznali da je voda tečnost bez boje, ukusa i mirisa. To smo i uživo proveravali više puta.

    

Izražavanje pokretom ’’igramo se kapljica i njihove gužve u oblaku’’ – A. P.

.

Deca su došla do zaključka da vode ima svuda. I u potocima, barama, rekama, jezerima, kao i u okeanima i morima. Procitali smo u raznim enciklopedijama da su i ljudi ’’vodena bića’’, tj. da se ljudsko telo sastoji većim svojim delom od vode. Neophodna je i ljudima, ali i drugim živim bićima da bi opstali. Nijedno živo biće ne bi preživelo bez vode. Razgovori na ovu temu bili su inspirativni, te su se deca, podstaknuta njima, izražavala na različite načine, koristeći različite medije, materijale, igru…

.

Igra u pesku – pravimo potoke, reke… Pano ’’Gde sve ima vode u prirodi…’’

.

Da i ’’cvetići ne bi preživeli bez vode’’ deca su poželela da prikažu grupnim likovnim radom, koristeći razne materijale i tehnike…

Da je voda ’’’čudesna tečnost’’ pokušali smo da uočimo u nekim eksperimentima. Isprobavali smo šta u vodi tone, šta se pluta, šta se rastvara. Pravili smo čamce i brodiće od listića , plastičnih poklopaca, stiropora, drveta, raznih plodova, metalnih zatvarača i plastelina. Brodići od plastelina su najbolje plutali, ali su se posle nekog vremena rastvarali, raspadali. Uočili smo tako i novu osobinu vode, a to je da je ona dobar rastvarač.

.

Videvši da se bavimo eksperimentima vezanim za svojstva vode, majka B.S., učiteljica drugog razreda škole u Makcu, je predložila da, sa svojim učenicima ( koji su i sami radili slične oglede), a zajedno sa decom iz naše grupe uradi nekoliko eksperimenata. Iskoristili smo povoljne vremenske prilike i realizovali ove aktivnosti u dvorištu. Deca su pažljivo slušala, postavljala pitanja, hipoteze, pratila tok eksperimenata…

.

.

  

’’Voda šeta’’

  

’’Rastvorljivost raznih materija u vodi’’

 

Ogled ’’Duga u čaši’’

.

Deca su u toku izvodjenja eksperimenata mirisala razne materije, pojedinim probala i ukus (sirup sok, šećer…), postavljala hipoteze, uočavala promene…

.

U toku trajanja projekta radili smo na formiranju pojma brojeva od 1 do 5, te smo u te svrhe napravili zanimljiva didaktička sredstva. Bavili smo se i grafomorotikom, usvajanjem stihova, plesali i slušali kompozicije o kiši,pahuljicama, vodi…

           

.

.

Svakodnevno smo osmišljavali nove igre i igračke edukativnog karaktera, kako bi smo proširili saznanja iz mnogih oblasti, ne udaljavaljući se od naše glavne teme projeta – oblak….

Kako se projektu bližio kraj, dugo smo promišljali kako da organizujemo završnu fazu projekta – slavljenje. Obzirom da deca iz područne grupe iz Kisiljeva imaju sličan projekat , dogovorili smo se da sa njima podelimo saznanja do kojih smo došli baveći se proučavanjem oblaka, padavina, vode i njenih osobina i da zajedno sa njima proslavimo projekat.

Detaljno smo isplanirali kako ćemo i kad organizovati slavljenje projekta. Kako je 22. mart Svetski dan voda, dogovorili smo se da je taj dan baš u skladu sa našim projektima, te smo rešili da tad organizujemo niz aktivnosti i druženja. A.D. je nacrtao šemu lokacija koje ćemo obići, a devojčice su osmilsile ’’poklone’’ za drugove iz Kisiljeva.

Kako naša mapa prikazuje planirali smo da obidjemo Meteorološku stanicu, biblioteku ’’Vuk Karadžić’’ u Velikom Gradištu, a na kraju da se družimo i razmenjujemo iskustva sa drugovima iz Kisiljeva.

  

Razgledali smo razne merne instrumente i uredjaje u dvorištu Meteorološke stanice

    

    

 Naš ’’domaćin’’ u Meteorološkoj stanici, čika Saša, detaljno je opisivao sve ove uredjaje i strpljivo odgovarao na sva dečija pitanja. Decu je interesovala sva ta oprema, pažljivo su slušali sve što je pričao i razgledali detaljno sve u dvorištu.

  

    ’’Kristalna kugla’’ koja meri broj sunčanih sati u toku dana je deci bila jedan od najinteresantnijih instrumenata.

 Imali smo priliku da vidimo i kako čika Saša šalje izveštaje o temperaturi, vlažnosti vazduha, padavinama itd. u toku dana i koji program na kompjuteru za to koristi. Pričao je o prognozama drugoročnim, kratkoročnim, kako se odredjuju, koliko su precizne, šta sve utiče na njihovu preciznost i sl. deca su ga veoma pažljivo slušala, posmatrala čime i kako on radi, postavljala mnoštvo pitanja… Posetu smo završili bogatiji za jedno lepo iskustvo i dosta novih informacija i saznanja iz oblasti meteorologije.

U meteorološkoj stanici smo upoznali drugove iz Kisiljeva i zajedno sa njima nastavili dalje, ka Gradskoj biblioteci. U biblioteci su nas ljubazne bibliotekarke sjajno dočekale, spremivši unapred literaturu o oblacima, vodi, padavinama i sl, ali i dosta slatkiša, čokoladica i bombona. Deca su uživala kako u zanimljivoj literaruri, slatkom posluženju i strpljivim odgovorima bibliotekarki…

  

Poseta biblioteci i dodatne informacije iz literature o oblacima i padavinama

Slavljenje projekta je proteklo uz druženje, razmenu poklona sa drugovima iz grupe Kisiljevo. Uživali smo kraj naše velike reke Dunav, pričali o svemu što smo naučili u toku projekta, igrali se i lepo proveli! Zaista je bio lep dan, prepun zanimljivih iskustava!

        

Igra u parku i druženje sa decom iz Kisiljeva

    

Razmena ’’poklona’’ na temu Svetskog dana vode

.

Po povratku u našu grupu, izradili smo fotografije i završili procesni pano tako što smo uredili i završnu fazu projekta – slavljenje. Deca su dugo bila pod utiskom ovog dana provedenog u Velikom Gradištu, gde su bila u prilici da vide puno toga novog, da dosta toga nauče i da upoznaju nove drugove.

Rad na projektu ’’Oblak’’ protekao je uz izuzetno angažovanje dece, kao i većine roditelja. Roditelji su nam izlazili u susret kad je nabavka sredstava, materijala, literature i sl. u pitanju, svako u skladu sa svojim mogućnostima. Pojedini su se angažovali malo više, naročito pri izradi mobajla oblaka i mama B.S. , koja je sa nama radila oglede vezane za svojstva vode. Omogućili su nam i prevoz do lokacija koje smo u toku projekta obilazili – Meteorološka stanica, biblioteka, park u Velikom Gradištu. Koristili smo internet za mnogobrojne informacije o vrstama i osobinama oblaka, raznim padavinama, karakteristikama vode… Imali smo i gosta eksperta – nastavnicu fizike Jelenu Dobričić, koja nam je govorila o munjama. Povoljne vremenske prilike iskoristili smo za boravak u dvorištu, gde su deca, uz pomoć ’’prepoznavača oblaka’’ uočavala iste, prepoznavala ih, učila njihova imena… Saradnja sa lokalnom zajednicom je bila uspešnija nego u ranijim projektima, obišli smo institucije – Meteorološku stanicu u Velikom Gradištu i Narodnu biblioteku ’’Vuk Karadžić’’. Nadam se da će se saradnja sa lokalnom zajednicom u narednim projektima intenzivirati i proširiti.