Priča o projektu: “Svaka biljka ima neku moć”

Priča o projektu : „Svaka biljka ima neku moć“

Trajanje projekta: 16. 9.2024. – 19.12.2024.

Grupa „Srculence“ Makce (mešovita, uzrast od 4 do 6 godina)

.

.

Kako smo počeli…

Sredinom septembra izašli smo u kraću šetnju, do obližnje livade. Odjednom, Pavle je uzviknuo: „Jaooo, nešto me pecnulo po nozi!“ Deca su se okupila oko njega i ubrzo smo otkrili „krivca“ – kopriva je „pecnula“ Pavla.

                                          

„Kopriva je baš loša biljka!“ – rekla je Anastasija. „Svakog oprlji!“

„Meni baka kuva čaj od koprive, kaže da je lekovit!“ dodala je Marija. Tako je krenula rasprava – „da li je kopriva dobra ili loša?!“, „korisna ili štetna“… Deca su postavljala mnogo pitanja vezana za koprivu – „Da li je otrovna?“- pitala se Milica, „Zašto pecka kad je pipneš?“ interesovalo je Bogdana. „Zašto se kuva čaj od koprive?“ zanimalo je Ljubicu.

U šetnji smo otkrili još mnogo zanimljivih biljaka – maslačak, nanu, troskot, čičak i druge. Obrali smo po neku od svake koja nam je bila interesantna i poneli u vrtić, kako bi ih detaljnije „istražili“.

    

Kako bi našli odgovore na ova i mnogo sličnih pitanja rešili smo da pokrenemo projekat pod nazivom „Svaka biljka ima neku moć“. Želeli smo da saznamo kakve sve tajne i moći krije čudesni svet biljaka.

         Kao provokaciju unela sam saksiju lavande, bosiljka i čuvarkuće, razne suve biljke, postere i fotografije, knjige , enciklopedije, časopise o biljkama, njihovim lekovitim svojstvima , kao i razne sveže ubrane biljke…

    

Na internetu i u enciklopedijama saznali smo da list koprive ima brojne peckave dlačice, koje sadrže mravlju kiselinu, sličnu onoj koju bi nam mravi ubrizgali kad nas ujedu. Ova kiselina na koži izaziva crvenilo i peckanje. Saznali smo, takođe, da je kopriva lek za mnoge bolesti – gastritis, urinarne infekcije, dijabetes… Od koprive se pravi čaj, šampon, čorba… koji imaju mnoga lekovita svojstva.

Dogovorili smo se da pozovemo i roditelje da nam pomognu da istražimo i saznamo što više o moćima koje ima kopriva, ali i druge biljke. Napisali smo im „Pozivno pismo“ i tim putem smo zatražili od njih da nam pomognu da nabavimo još literature vezane za ovu tematiku, razne biljke (osušene ili sveže), avan, posudice, flašice, saksije, čajeve, kao i da predlože neku zanimljivu igru, aktivnost ili posetu. Izradila sam fotografije , deca su odabrala svoje svoje crteže, opisali smo kako smo započeli novi projekat i tako zajedno uredili početni pano.

.

                                                    

Ubrzo su usledile i promene u prostoru. Biljke koje smo našli i ubrali u šetnji okačili smo da se osuše, saksije sa lavandom, bosiljkom, čuvarkućom i alojom (koju nam je donela Pavlova mama) stavili smo na sto, u centralnom delu prostorije. Deca su tu postavila i avan, lupe, mikroskop, pincete, razne posudice… Dodali smo enciklopedije, fotografije, tekstove o biljkama, postere i tako formirali novu prostornu celinu koju su deca nazvala „Naše lekovite biljke“.

  

  

Deca su u novoformiranoj prostornoj celini bila u prilici da ispitaju svojstva biljaka na razne načine. Posmatrali su listove i druge delove biljaka pod lupom, dodirivali bodljikave listiće bosiljka i lavande, oduševljavali se njihovim mirisima, posmatrali neobične listove aloje… Donosili su često nove biljke, uglavnom osušene, tako da je ova prostorna celina bivala sve bogatija.

„Moja baka kaže da je kamilica zdrava biljka“ – rekla je Danica. „Često mi kuva čaj od nje i ja volim da ga pijem.“ „Šta ona sve leči?“ pitao se Bogdan. Saznali smo da čaj od kamilice deluje umirujuće i često se koristi kao lek protiv nesanice. Smanjuje nadutost i bol želucu, gastritis, bolove bubrega…

Pomoćna radnica Verica donela nam je osušenu kamilicu. Danica i Milica su predložile da napravimo čaj od kamilice. Stavile su u avan suve cvetove ove biljke i isitnile. Miris kamilice privukao je i ostalu decu – posmatrali su suve stabljike i cvetove ove biljke, upoređivali ih sa fotografijama svežih, želeli su da isprobaju sitnjenje biljke u avanu.

Na ideju devojčica Danice, Ljubice i Marije organizovali smo čajanku. Skuvala sam deci čaj od kamilice i zajedno smo uživali u njegovom ukusu, mirisu, lekovitim svojstvima. Marija je i lutkama „kuvala“ čaj od kamilice „da se ugreju i da im prođe prehlada“.

                     

U kratkom periodu naša „kolekcija“ suvih biljaka bila je sve veća. Teta Tanja (lični pratilac Aleksandra M.), roditelji, bake su nam donosile skoro svakog dana nove biljke da se „dosuše“. Sasvim suve biljke, npr. kamilicu i kantarion, deca su sitnila u drvenim avanima, a zatim ih tako isitnjene pakovala u vrećice, a pojedine biljke (bosiljak, ruzmarin, žalfiju) i u plastične izbušene flašice. Deca su crtala biljke ili rezala njihove fotografije iz časopisa, a onda bi Milica pravila „etikete“ za flaše i pisala nazive biljaka. Deca su rado boravila i istraživala u ovoj prostornoj celini, mirisala biljke, razgledala, upoređivala njihovu boju, izgled, teksturu…

               

Deci se posebno dopala „Bakina priča o maslačku“. Razgovarali smo o izgledu i lekovitim svojstvima maslačka, o tome kako se razmnožava. Komentarisali su kako u dvorištu mogu da vide sva tri oblika ove biljke – maslačak čiji izgled podseća na Sunce, kao i onaj koji liči na Mesec ili pak na zvezde. Priča je decu inspirisala i na likovno stvaralaštvo. Pronalaze u dvorištu maslačak u svim ovim fazama i traže da ga u knjizi „ispresujem“. Marija je objasnila ostaloj deci da njena sestra tako pravi herbarijum – stavlja bilje u deblju knjigu da se osuši i „ispresuje“, pa sasvim suve biljke stavlja u pravi herbarijum.

                          

.

       Pored vrtića živi čika Ivan, zemljoradnik. Ima veliki kombajn. Pavle i Bogdan su oduševljeno posmatrali kako čika Ivan popravlja svoju veliku mašinu. Zamolili smo ga da nam objasni kako kombajn radi. On nam je objasnio da se pomoću kombajna može požnjeti suncokret, kao i kukuruz i pšenica i opisao kako to mašina radi. Potom nam je dozvolio da se popnemo na njegovo sedište i „vozimo“ kombajn.

               

      Sledećeg dana unela sam novu provokaciju – prave stabljike kukuruza i suncokreta, sa svim delovima biljke od korena do ploda. Deca su bila oduševljena – upoređivala su visinu stabla suncokreta i kukuruza, upoređivala svoju visinu sa visinama ovih biljaka, određivala koja je biljka teža. „Pobedio nas je kukuruz, on je veći od nas“ rekla je Danica. „Hajde da oberemo kukuruz“ – predložio je Pavle i pokazao kako se to radi ručno. „Šta se sve pravi od kukuruza i suncokreta“- Bogdana je zanimalo.

                                         

                

Saznali smo iz enciklopedija i sa interneta da su suncokret i kukuruz žitarice i da su veoma važni za zdravlje i ishranu ljudi i životinja, baš kao i pšenica, ječam, raž… Saznao sam : „Od suncokreta se pravi ulje, a od pšenice hleb“ rekao je Bogdan. Deca su nastavila igru plodovima kukuruza i suncokreta. Krunili su ih, pravili razne igračke i dekoracije od semenki, ali i od listova i stabla. Dodala sam im i plastelin, vunicu, grančice…

         Dekoracije nastale od zrna kukuruza i suncokreta, listića raznih trava, grančica, plastelina, perli, vunice…

Priča „Deda i repa“ deci je od ranije poznata. Tražili su da je ponovo pročitam, a onda su se u dvorištu dosetili da je dramatizuju. Savitljiva grana je poslužila kao repa, a deca su redom bila likovi iz priče. Igra nadvlačenja je dugo bila interesantna.

Deca su u toku ove igre vršila i serijaciju po veličini, upoređivala, brojala… Obzirom da su svi hteli da učestvuju, dodavali su likove kojih nema u priči (npr. tetka, mišica…), maštali, zabavljali se i učili istovremeno.

  

Na radionici sa mamama napravili smo prelepe medenjake u obliku cvetića (i tako se pridružili humanitarnoj akciji za lečenje naše drugarice Lee). Tom prilikom smo sa mamama razgovarali i o medu, glavnom sastojku od kog se prave ukusni medenjaci. Mame su nam objasnile da se pčele, koje prave med, spuštaju na cvetove i uzimaju polen samo sa lekovitih biljaka.

 

U potrazi za novim saznanjima i informacijama o biljkama i njihovim lekovitim svojstvima rešili smo da posetimo biblioteku „Vuk Karadžić“ u Velikom Gradištu. Tamo smo sreli drugare iz grupe „Bubamara“ Kisiljevo i saznali da i oni proučavaju biljke, njihove osobine, lekovita svojstva i sl. Ljubazne bibliotekarke su nam pripremile literaturu vezanu za biljni svet. Otkrili smo da biljke imaju i druge moći, a ne samo da leče (daju nam kiseonik, prečišćavaju vazduh, hrane nas i životinje, stanište su mnogim životinjama, greju nas, koristimo ih za izradu kuća, nameštaja, od njih pravimo papir i gumu, parfeme, one ulepšavaju prostor u kom boravimo i još mnogo toga…)

.

.

.

      Sa drugarima iz Kisiljeva posetili smo apoteku „Nevena“. Od dve divne apotekarke koje u njoj rade saznali smo kako se i koji lekovi prave od biljaka, pokazale su nam svoju laboratoriju i sve sprave i orudje koje korise dok prave meleme, kreme, sirupe i druge preparate od lekovitog bilja.

Dobili smo i poklone na rastanku – sapunčiće napravljene od biljaka i lizalice za imunitet.

    

„Bubamare“ iz Kisiljeva i mi zajedno smo posetili i prodavnicu zdrave hrane. Bili smo u prilici da vidimo, pomirišemo, dodirnemo mnogo lekovitih biljaka. Saznali smo za neke biljke koje još nismo istražili. Probali smo seme bundeve koje nam je dala teta koja ovde radi i objasnila nam je da je ono dobro za lečenje parazita. I tu smo dobili poklončiće – razne semenke i gumene bombone.

.

.

     

„Bubamare“ iz Kisiljeva su nas pozvale u goste. Prihvatili smo sa radošću poziv i otišli kod njih. Oduševilo nas je njihovo dvorište, kao i to da imaju „Apoteku u bašti“ – prostor u kom uzgajaju razno lekovito bilje, a imaju i svoj povrtnjak i voćnjak. Njihove mame i teta Zora pripremili su za nas pravu gozbu – svakojake zdrave djakonije i limunadu. Pripremili su nam i poklone, a i mi njima – sliku koju smo napravili od suvog presovanog bilja.

Posebno je bilo interesantno šta su oni otkrili o biljkama,razvijajući svoj projekat. Igrali smo se i istraživali zajedno, razmenjivali iskustva i saznanja o temi koja nas sve zanima . Svidelo nam se kako su uredili prostor unutra. Njihove prostorne celine u radnoj sobi liče na naše – i oni proučavaju lekovite trave, prave čajeve i druge lekovite napitke…

U svakoj prostornoj celini imaju puno materijala i sredstava koji jasno pokazuje da se njihova interesovanja u velikoj meri poklapaju sa našim, a opet nisu identična. Bogdan i Danica su im rado pričali o svemu što smo do sada istraživali u našoj grupi, kako izgleda naša radna soba i prostorne celine, šta smo mi preuredili i kakve materijale i sredstva koristimo dok se bavimo istraživanjem biljnog sveta. Ovom posetom smo iskoristili benefite horizontalne razmene izmedju naše dve grupe, zajedničkim aktivnostima i razmenom iskustava i saznanja, ne samo da smo uživali u zajedničkoj igri i druženju, već smo mnogo i naučili.

  

  

.

Posetili smo i teta Zoru, pomoćnu radnicu u vrtiću u Kisiljevu, koja je veliki poznavalac lekovitog bilja. Pokazala nam je mnogo osušenih biljaka, koje ona uzgaja i neumorno sakuplja, pričala nam o njihovim lekovitim svojstvima, a potom i o tome šta ona sve od njih pravi. Deca su prilazila i razgledala biljke, mirisala ih, dodirivala, postavljala teta Zori mnogo pitanja o njihovim nazivima, gde rastu, kako ih ona uzgaja. Zatim je objasnila detaljno i strpljivo kako pravi lekovite meleme, serume, kreme, masti, šampone, sapune i još mnogo toga. Deca i roditelji su je pažljivo slušali, pitali za odredjene preparate, a ona je strpljivo odgovarala i pokazivala svakojake lekovite proizvode. Potom su deca i roditelji dobili i poklone – mirisne sapune od biljaka i kozjeg mleka.

.

.

Prepuni utisaka i novih saznanja pozdravili smo se sa teta Zorom i njenim suprugom i krenuli do obližnjeg Srebrnog jezera. Posmatrali smo kakve biljke rastu kraj jezera, uočavali razlike i sličnosti sa biljnim svetom našeg kraja.

  

„Bubamare“ iz Kisiljeva i mi posetili smo Pčelarsku farmu Živković u Biskuplju. Naučili smo mnogo o pčelama, lekovitim svojstvima meda i drugim pčelinjim proizvodima. Još jednom smo potvrdili da pčele sakupljaju polen samo sa lekovitih biljaka, saznali smo koliki je životni vek pčele i da tokom celog svog života pčela uspe da sakupi meda količine jedne kašičice.

Sladili smo se raznovrsnim vrstama meda i predivnim medenjacima, a potom su deca mogla da se inhaliraju u api komori i poprave svoj imunitet.

.

.

Druženje sa drugarima iz Kisiljeva završili smo posetom Daščari, lokalitetu koji ima izvor lekovite vode i predivnu šumu kestenova. Deca su sakupljala plodove, listiće, lekovito bilje i uživala u prirodi.

 

.

.

Pod utiskom od raznih dešavanja u proteklim danima, posetama, probanja zdrave hrane u gostima kod „Bubamara“ u Kisiljevu i na Pčelarskoj farmi u Biskuplju, deca su se u prostornoj celini za simboličku igru, u „kuhinji“, igrala pripreme zdrave hrane. Marija je predložila da u vrtiću napravimo „Restoran zdrave hrane i lekovitih napitaka“. Deci se dopala Marijina ideja i počele su pripreme – devojčice su pravile kecelje i kape za kuvare i konobare, dečaci su uredjivali prostor za budući restoran tako što su pravili raspored stolova i podmetača za sedenje. Zajedno su, potom, osmislil jelovnik i cenovnik. Milica je zapisivala nazive jela i njihovu cenu, a ostali su crtali razne kompote, čajeve, medenjake, limunadu…

.

.

    

  

Svetski dan zdrave hrane obeležili smo tako što smo pozvali roditelje na svečano otvaranje našeg „Restorana zdrave hrane i lekovitih napitaka“. Na jelovniku su bili kompoti, voćna salata, domaći džemovi, pečene bundeve, kuvani kukuruz, voće, a od napitaka čajevi raznih vrsta i limunada. Cene su bile izražene u zagrljajima.     

Ljubica je pitala: “Imaju li biljke još neke moći a da ih se nismo setili?“ Pitali smo Chat GPT da nam odgovori na ovo pitanje. Dobili smo odgovor da nam biljke proizvode kiseonik, apsorbuju ugljen dioksid, održavaju i pročišćavaju tlo, pružaju staništa životinjama i hranu, imaju bitnu ulogu u građevinarstvu, estetsku ulogu… Rešili smo da se istražujemo i ove moći biljaka. Na Danicin predlog izradili smo strip „Šta nam biljke kažu“. Danica i Marija su crtale razne voćkice i povrće, neke druge biljke, a ostala deca su smišljala tekst koji je Milica, uz moju malu pomoć, zapisivala. Zajedničkim snagama napravili smo zanimljiv strip.

    

Kako su nam bila potrebna dodatna pojašnjenja vezana za pojedine moći rešili smo da pozovemo gosta eksperta, profesorku biologije, Jelenu Bunčić. Rado se odazvala našem pozivu i strpljivo odgovarala na mnogobrojna dečija pitanja vezana za proizvodnju kiseonika, upijanje ugljen-dioksida i sve u vezi pročišćavanja vazduha i tla. Dobili smo zanimljive i jasne odgovore i uživali u društvu profesorke Jelene. Ona je pohvalila naše kolekcije lekovitog bilja, kao i naša saznanja stečena na terenu i predložila da dođe uskoro opet u posetu i povede sa sobom učenike sedmog razreda, koji u ovom periodu takođe proučavaju karakteristike biljnog sveta. Prihvatili smo njen predlog sa radošću i nestrpljivo čekali velike drugare da nam dođu u posetu.

Predložila nam je još da izađemo u još poneku šetnju kako bi otkrili vezu između biljaka i životinja, kao i između biljaka među sobom.

Rešili smo da poslušamo njen savet i već počeli da razmišljamo gde ćemo prošetati i šta konkretno želimo da vidimo, istražimo i saznamo.

.

.

.

Odmah nakon posete profesorke Jelene dobili smo zanimljive poklone – bee bot robote. Deca su bila uzbuđena jer nikad ranije nisu mogla da koriste robote. Nacrtala sam im šemu, osmislili smo zadatak za robote i nakon pojašnjenja kako roboti rade, igra sa njima postala je jedna od najzanimljivijih svoj deci. Deca su, programirajući robote, uspešno sakupljala npr. samo žute listiće, crveno voće, kiselo voće i sl. Igra je bila svaki put drugačija i zanimljiva.

     

  

.

Pavle se setio da je moć biljaka i da nas zimi greje. Pričao je o tome kako je sa dedom išao u šumu po drva. Rekao je da su išli traktorom i napunili su prikolicu drvima. Pavle i Bogdan su rekli da bi bilo bas sjajno kad bi imali traktor u vrtiću, „mogli bi svi zajedno da sakupimo puno drva za zimu“. Razmišljali smo i dogovarali se kako da napravimo traktor. Teta Tanja je rekla da ona može da donese u vrtić volan i sedište. Aleksandar se setio da od guma koje već imamo u dvorištu napravimo traktorske gume. Pavle je rekao da treba da ih ukopamo u zemlju kako bi bile stabilnije i da ne padnu. Teta Tanja i ja smo saslušale i prihvatile predloge dece i za kratko vreme napravile „traktor“. Deca su se dugo igrala na improvizovanom traktoru „išla po drva“, sakupljala plodove i sl.

 

Kako su vremenske prilike bile povoljne rešili smo da izađemo u šetnju i otkrijemo moć biljaka da pružaju sklonište i hranu životinjama i drugim živim organizmima. Bogdan je predložio da odemo do šumarka nedaleko od vrtića. Nacrtao je i mapu kako da lakše stignemo do tog šumarka.

 

.

.

Prateći Bogdanovu mapu došli smo do šumarka u kom smo pronašli stari panj sa mahovinom i pečurkama. Na oborenom stablu videli smo rupice i tunele i puno mrava u njima. Anastasia je rekla : „Ovde žive mravi. Napravili su tunele i tu im je kućica, u ovom drvetu.“ Teta Tanja je deci ispričala da je u jednom od tih stabala i vevericina kućica. Ona ju je videla kako skakuće sa grane na granu i uskače u jednu od rupa u izbušenom starom stablu. Shvatili smo da je profesorka Jelena bila u pravu – moć biljaka jeste da pruže sklonište i hranu drugim živim organizmima. Čak i ljudi prave kuće i nameštaj od drveta.

.

Tokom šetnje u prirodi videli smo neke biljke koje izgledaju bolesno. Milica je rekla :“ Biljke nas leče, možemo li mi njih da izlečimo?“ Rešili smo da odgovor na to pitanje takođe pronađemo koristeći ChatGPT. Dobili smo korisne informacije – prvo treba prepoznati simptome bolesti, a ako primetimo bolesnu biljku treba da je izolujemo. Postoje razni tretmani i preparati za lečenje biljaka, ali to je posao za stručnjake. Treba da proverimo vlagu u zemljištu, jer i premalo i previše vlage škodi biljkama. „Zato se naša lavanda sva sparila i listovi su joj požuteli. Jadna, zaboravili smo da je zalijemo“ rekla je Danica i zalila lavandu.

Marija i Danica su se setile da je jedna od moći biljaka da dekorišu i ulepšaju prostor u kom boravimo. Predložile su da novogodišnje dekoracije budu u skladu sa projektom, izrađene od biljaka. Na Pinterestu sam pronašla kako da napravimo boje od biljaka. Nabavila sam lukovinu za braon boju, spanać za zelenu, cveklu i višnju za crvenu, kurkumu za žutu. Sve sam ispasirala, prokuvala i dodala malo limunovog soka. Deca su bila oduševljena iako boja nije bila veoma intenzivna. Slikali su jelkice, irvase , poklone…